PETROCHEMICAL d.o.o.

 

Početna strana
Proizvodni program
Aktuelna ponuda
Reference
Sugestije
Petrokemija preporučuje
     Ratarstvo
     Povrtarstvo
     Voćarstvo
     Vinogradarstvo
     Maslinarstvo
Distributeri
Kontakt
Tekstovi

PETROKEMIJA PREPORUČUJE PRIMENU
 


RATARSTVO
     Đubrenje soje i suncokreta
     Jare kulture: jara pšenica, jari ječam, jara zob

POVRTARSTVO
      Paradajz
      Paprika
      Krastavci
      Lubenica, dinja, tikva
      Folijarna prihrana plodovitog povrća
   
Đubrenje korenastog povrća
      Keleraba, rotkvica
      Šargarepa, peršun, pastrnjak
      Cvekla
   
Đubrenje lisnatog povrća
      Spanać, matovilac, salata
   
Đubrenje mahunastog povrća
      Pasulj, grašak
   
Đubrenje gomoljastog povrća
      Krompir
   
Đubrenje zeljastog povrća
      Kupus


VOĆARSTVO
     Đubrenje voćnjaka
     Đubrenje mladih voćaka
     Đubrenje voćaka u rodu
     Meliorativno đubrenje voćnjaka


VINOGRADARSTVO
     Meliorativno đubrenje
     Đubrenje vinograda u rodnosti
     Prihrana vinove loze
     Folijarna prihrana vinove loze


MASLINARSTVO
     Jesensko i meliorativno đubrenje maslinika
     Prihrana masline

 

******************************************************************************************************


RATARSTVO
ĐUBRENJE SOJE I SUNCOKRETA

U zavisnosti od tipa zemljišta i vremenskih uslova osnovno đubrenje soje i suncokreta može se obaviti u jesen ili proleće. Često zbog nemogućnosti ulaska u jesen na površine koje su previše vlažne od padavina ili je kasno skinuta prethodna kultura pa su nastupili nepovoljni klimatski uslovi, osnovno đubrenje obavlja se u proleće.

U osnovnom đubrenju je neophodno unošenje biljnih hraniva na punu dubinu oranja na kojoj se razvija glavna masa korena. Kada se koren razvije, ima će na raspolaganju dovoljne količine hraniva. Biljke se bolje ukorenjuju jer se u području s najviše hraniva razvija i najveća masa korena, a i sušu bolje podnose jer im je koren u dubljim slojevima gde je više vlage. Đubriva koja se dodaju u osnovnom đubrenju uglavnom se unose u zemljište oranjem ili tanjiranjem.

Stara je preporuka da se u osnovnom đubrenju u zemljište unose dve trećine ili ukupna količina fosfora i kalijuma, i manja količina azota, ali posebno u slučaju kad se osnovno đubrenje obavlja u proleće (tanjiranjem) može se dati ukupna količina potrebnog fosfora i kalijuma.Celokupna količina azota se ne daje u ovom đubrenju u jesen, jer postoji opasnost da se deo azota izgubi ispiranjem u dublje slojeve zemljišta.

Fosfor i kalijum su hraniva koja se slabo pokreću u zemljištu (svega oko 2 cm godišnje) pa stoga nema opasnosti od njihovog ispiranja tokom zime. Ako se ova hraniva unesu u zemljište suviše plitko iz istog razloga neće se premestiti u dublje slojeve.

Kad kulture dolaze posle žitarica neophodno je plitko zaorati strnište (10-15 cm dubine). U zaoravanju strništa svakako treba dodati 80-100 kg/ha UREE 46% N ili 100-120 l/ha UAN-a 30% N, kako bi se ovim dodatkom azota poboljšala razgradnja organske supstance.

Soja je jedna od najvažnijih industrijskih kultura.Koristi se za proizvodnju ulja, za ljudsku ishranu i za primenu u industriji.Zbog svojih morfoloških osobina i otpornosti na bolesti dobro podnosi i nepovoljne uslove proizvodnje.

Iako soja podnosi lošija i kisela zemljišta, na plodnim i rastresitim zemljištima i zemljištima neutralne reakcije prinosi se znatno povećavaju. Zbog jakog korena nakon skidanjem useva soja ostavlja zemljište rastresitije i bogatije azotom.

Soja tokom rasta i razvoja na svom korenu stvara kvržice s bakterijama koje fiksiraju azot iz vazduha. U zavisnosti od aktivnosti bakterija iz tih čvorića, u zemljištu može ostati od 30-70 kg azota (N) po hektaru. Na težim zemljištima kisele reakcije ne treba računati s razvojem bakterija i fiksacijom azota već azot treba zameniti azotom iz mineralnih đubriva.

U osnovnom đubrenju soje treba osigurati azot (N) 30-200 kg/ha što zavisi od zemljišta i fiksacije azota. Osim azota soja traži 120-150 kg/ha fosfora (P2O5) i 170-200 kg/ha kalijuma (K2O). Većina ovih biljnih hraniva (obično oko dve trećine) dodaje se u zaoravanju tj. prilikom osnovne obrade zemljišta u jesen ili u proleće

Kad se računa fiksacija azota potrebno je dodati ukupno 30-40 kg/ha azota. Kroz primenu NPK đubriva sa niskim sadržajem azota i visokim sadržajem fosfora i kalijuma kao što su NPK 8-26-26 ili NPK 7-20-30 i to oko 300 kg/ha.

Ako se ne računa na fiksaciju azota ukupna se količina đubriva sa niskim sadržajem azota, npr. 400-500 kg/ha NPK 8-26-26, zaore u osnovnoj obradi zemljišta. Dodavanjem 200 kg/ha Uree 46%N pre setve ili uz računanje na fiksaciju azota, prihranjivanje nije potrebno. U suprotnom potrebna je prihrana sa 200 kg/ha KAN-a 27%N+ 4,8 MgO.

Suncokret je kultura koja daje kvalitetno ulje za ljudsku ishranu.Može koristiti i kao stočna hrana ukoliko se koristi kao silažni suncokret.

Suncokret je kultura koju je najbolje gajiti u područjima gde nisu visoke padavine i vlažnost vazduha. Kako razvija jak koren, ako je zemljište dobro obrađeno i pravilno pođubreno dobro podnosi sušu i u takvim uslovima daje visoke prinose.Više ulja daje u suvim područjima.

Podnosi zemljišta blago kisela ili blago alkalna, a iz zemljišta iznosi velike količine hraniva pa o tome treba voditi računa. Suncokret traži 80-120 kg/ha azota(N), 120-140 kg/ha fosfora (P2O5) i 160-180 kg/ha kalijuma (K2O).

Zbog toga treba u osnovnoj obradi zaorati 400–450 kg/ha NPK 7-20-30 ili NPK 8-26-26. Predsetveno se može dodati 150 kg/ ha UREA 46%N ili 200 kg/ha NPK 15-15-15 sa gvožđem(Fe) i cinkom(Zn).

Ako se primenjuje NPK 15-15-15 predsetveno, potrebno je prihranjivanje s 200 kg/ha KAN 27%N+ 4,8 MgO.

U slučaju primene ukupnog NPK đubriva predsetveno uz njega se dodaje i 150 kg/ha UREE 46%N, a prihranjivanje nije potrebno.

Sadržaj


ĐUBRENJE ZA JARE KULTURE:
JARA PŠENICA, JARI JEČAM, JARA ZOB

Žitarice, ozime i jare, vrlo su slične kulture, pa su i uslovi njihovog gajenja takođe slični, a način i vreme obrade, đubrenja i setve podjednaki su za sve jare kulture. Osnovna obrada i đubrenje za jare kulture, isto kao i za ozime trebala se obaviti u jesen, kako bi zemljište preko zime promrzlo i bilo bolje strukture za pripremu u proleće. Uz jesensko oranje treba obaviti i osnovno đubrenje i to zaoravanjem. U ovom đubrenju je najbolje uneti dve trećine fosfora i kalijuma, malo azota i to kroz 300-400 kg/ha NPK 8-26-26 sa gvožđem(Fe) i cinkom(Zn) ili NPK 10-30-20 i zaorati.

Kako su u nekim područjima vremenski uslovi još vrlo nepovoljni, a već je početak marta, treba požuriti s pripremom zemljišta za setvu jare pšenice, jarog ječma ili zobi. Upravo zato su u prednosti oni koji su osnovno đubrenje napravili u jesen. Rokovi setve za jaru pšenicu su od polovine februara do polovine marta, za jari ječam su najraniji i to već od kraja januara, u februaru, najkasnije do polovine marta, a za jaru zob u prvoj polovini marta. Najkasnije se može sejati jara zob. Prema tome jari ječam i jara pšenica se mogu sejati najkasnije do polovine marta, zob malo duže, a sve što se seje kasnije predstavlja rizik, jer još treba obaviti pripremu zemljišta za setvu i predsetveno đubrenje.Jare kulture treba intenzivnije đubriti s obzirom na kraću vegetaciju i povećana ispiranja.

Oni koji osnovno đubrenje nisu obavili u jesen, a vremenske prilike budu nepovoljne i prođu optimalni rokovi setve, trebaju razmislitii da li uopšte sejati.

Ako je izostalo jesenje đubrenje onda za jaru pšenicu u predsetvenoj pripremi treba pođubriti s 250-400 kg/ha NPK 8-26-26 sa gvožđem (Fe) i cinkom(Zn) ili ako je zemljište siromašno fosforom sa NPK 10-30-20. U predsetvenoj pripremi može se dodati i 150-200 kg/ha Uree 46% N i tada nije potrebno prihranjivati, a ako se ne dodaje Urea 46%N onda se prihranjuje u busanju s 200-250 kg/ha KAN 27% N + 4,8MgO.

Kod jarog ječma je veoma važna rana setva a ukupno đubrenje se vrši pre setve.Jari ječam uz đubrenje u osnovnoj obradi zemljišta s 200-300 kg/ha NPK 8-26-26 sa gvožđem (Fe) i cinkom(Zn) ili NPK 10-30-20, u pripremi zemljišta za setvu treba pođubriti s 200-300 kg/ha NPK 20-10-10 ili NPK 15-15-15 sa gvožđem(Fe) i cinkom(Zn).

Za jaru zob takođe je trebalo osnovno pođubriti u jesen, ali ako nije, predsetveno treba pođubriti s oko 600-700 kg/ha NPK 15-15-15 sa gvožđem(Fe) i cinkom(Zn).

U vegetaciji se prihranjuje uglavnom samo jara pšenica jer su ječam i zob kulture nežne stabljike vrlo osetljive na poleganje pa posebnu pažnju treba posvetiti primeni azota. Previsoka količina azota utiče na poleganje stabljike.

Kod izbora površine za setvu jarih kultura treba voditi računa da ih je najbolje gajiti u plodoredu i to po mogućnosti iza neke okopavine ili zrnaste mahunarke jer će se tako osigurati viši prinosi nego gajenjem u monokulturi.

OSNOVNO ĐUBRENJE U JESEN:
300-400 kg/ha NPK 8-26-26 sa gvožđem(Fe) i cinkom(Zn) ili NPK 10-30-20 i zaorati.

PREDSETVENO ĐUBRENJE:
JARA PŠENICA: 250-400 kg/ha NPK 8-26-26 sa gvožđem (Fe) i cinkom (Zn) ili ako je zemljište siromašno na fosforu sa NPK 10-30-20 i 150-200 kg/ha UREE 46%N

JARI JEČAM: 200-300 kg/ha NPK 20-10-10 ili NPK 15-15-15 sa gvožđem (Fe) i cinkom (Zn)

JARA ZOB: oko 600 kg/ha NPK 15-15-15 sa gvožđem (Fe) i cinkom (Zn) ili NPK 13-13-21.

Sadržaj

******************************************************************************************************


POVRTARSTVO

PLODOVITO POVRĆE

Ovoj grupi pripada povrće koje se gaji zbog jestivih plodova.Kod povrća koje je osetljivo na hlor kao što je plodovito povrće paradajz, paprika, patlidžan, krastavac, dinja, lubenica luk treba koristiti sulfatna đubriva kao što je NPK 5-20-30 + 26 SO3 ili NPK 7-14-21 + 25 SO3. To su kulture osetljive na povećanu koncentraciju hlora usled čega može doći do preranog kretanja vegetacije, do nepotpunog razvijanja i deformacije listova i na kraju do oštećenja cele biljke. Navedena đubriva nalaze se i u malom pakovanju od 3 kg pod nazivom Florin 1 i Florin 5.Svo plodovito povrće treba đubriti pri osnovnoj obradi zemljišta sa 5-8 kg/m2 stajskim đubrivom (50-80 t/ha).

 

Sadržaj


PARADAJZ
Paradajz je kultura s visokim potrebama za hranivima i makro i mikro, posebno je zahtevna na fosfor u svim stadijumima rasta i razvoja. Dobro reaguje na đubrenje organskim đubrivima, tako da se preporučuje 25-40 t/ha stajskog đubriva, s tim da je stajsko đubrivo već dobro kompostirano, jer je paradajz osetljiv na proizvode razgradnje organske supstance.
Za đubrenje paradajza pred duboku obradu treba primeniti 500 kg/ha NPK 5-20-30 + 26 SO3 ili 700 kg/ha NPK 7-14-21 + 2 MgO + 18 SO3, a pred sađenje dodati 250 kg/ha NPK 5-20-30 + 26 SO3 ili 300 kg/ha NPK 7-14-21 + 2 MgO + 18 SO3 plus 150-200 kg/ha UREE 46% N. Prihrana se obavlja 1-2 puta tokom vegetacije sa 100-150 kg/ha KAN-a 27% N + 4,8 MgO . Urea i KAN se takođe nalaze u malom pakovanju pod nazivom Florin 6 i Florin 7.
Na kiselim zemljištima 1-2 meseca pre sađenja, dobro je dodati 1-3 t/ha Fertdolomita (to je kalcijum-magnezijum karbonat), jer je paradajz osetljiv na nedostatak kalcijuma koji se često javlja na kiselim zemljištima.Paradajz u toku vegetacije treba prskati 2%-tnim rastvorom Fertina Ca jer je osetljiv na nedostatak kalcijuma (Ca).Njegovim nedostatkom javljaju se smeđe fleke i suva trulež ploda.Prskati treba 3-5 puta u razmacima 10-14 dana od trenutka formiranja ploda.

Sadržaj


PAPRIKA
Paprika kao i paradajz izuzetno dobro reaguje na đubrenje stajskim đubrivom, te bi ono trebalo da bude neizostavna mera u proizvodnji, s tim da se koristi u količini od 20-40 t/ha.
Posebnu pažnju treba posvetiti i đubrenju kalcijumom, dodavanjem 2-3 t/ha Fertdolomita da bi smanjili kiselost zemljišta, te osigurali dovoljne količine kalcijuma za rast i razvoj paprike. Na taj način se izbegava pojava vršne truleži ploda, koja se često javlja u proizvodnji i za koju mnogi poljoprivrednici misle da je gljivično oboljenje, pa nepotrebno tretiraju biljku raznim fungicidima.
Za osnovno đubrenje pred sađenje rasada treba izabrati mineralna đubriva koja ne sadrže hlor, znači na zemljištima slabije plodnosti primenjuje se 600 kg/ha NPK 5-20-30 + 26 SO3 ili 750 kg/ha NPK 7-14-21 + 25 SO3 da ne bi došlo do pojave deformisanja listova i sušenja biljaka, uz NPK đubriva dodaje se i 150 kg/ha UREE 46% N unošenjem u zemljište tanjiračom ili rotirajućim oruđem.
Prihrana se obavlja u 2-3 navrata sa 150 kg/ha KAN-a 27% N + 4,8 MgO, prva prihrana posle ukorenjavanja, a druga kada su prvoformirani plodovi veličine oraha.Papriku kao i paradajz treba tretirati Fertinom Ca u istoj koncentraciji i u istom vremenskom periodu.

Sadržaj


KRASTAVCI
Krastavci se seju kada prestane opasnost od mrazeva.Uz dobro đubrenje zrelim stajskim đubrivom treba mineralnim đubrivima đubriti na sledeći način:

Pri pripremi zemljišta za setvu dodati:
400 kg/ha NPK 5-20-30 + 26 SO3 ili
500 kg/ha NPK 7-14-21 + 2 5 SO3
200 kg/ha UREE 46% N

Folijarno se tokom vegetacije primenjuje 0,5%-tni rastvor Uree 46% N dok su listovi još mladi, a 1%-tni rastvor UREE 46% N kada je list potpuno razvijen. Može se prihranjivati 1-2% rastvorom Fertinom P za povrće u razmacima prskanja 10-14 dana.

Sadržaj


LUBENICA, DINJA, TIKVA
Kulture kao što su lubenice, dinje, tikve traže u đubrenju visoke količine hraniva. Najprikladnija su rastresita, lagana do srednje teška zemljišta bogata humusom, slabo kisele ili neutralne reakcije. Đubrenje prvenstveno zavisi od stanja zemljišta i zaliha hraniva u zemljištu koje saznajemo hemijskom analizom zemljišta. Zemljište za gajenje treba imati najmanje 2,5% humusa. Tako da zaoravanje 30-50 t/ha stajskog đubriva u osnovnom đubrenju treba biti neizostavna agrotehnička mera. Primena stajskog đubriva osiguraće samo mali deo potrebnih hraniva, ono ima veći uticaj na poboljšanje fizičkih svojstava zemljišta i mikrobiološku aktivnost u zemljištu. Prilikom dublje obrade zemljišta u jesen ili proleće (25-30 cm) dodaje se 800-1000 kg/ha NPK 5-20-30 + 26 SO3, a u pripremi zemljišta za setvu još 150-200 kg/ha UREE 46% N.
S obzirom na dugu vegetaciju treba obaviti 2-3 prihrane, koje se obavljaju folijarno ili kroz sistem za navodnjavanje. S prihranama treba početi od početka zametanja plodova i obavezno treba obaviti prihranu posle prve berbe. Za to nam koristi Fertina P za povrće koja se koristi u koncentraciji 2%, folijarno se može primeniti svakih 14 dana. Ona uz makrohraniva sadrži i potrebne mikroelemente koji su važni za rast, razvoj i plodonošenje navedenih kultura. Ona se takođe primenjuje i kroz sistem za navodnjavanje. A može se primeniti i rastvor UREE u konc. 0,5% (500 g na 100 l vode).
Neposredno iza cvetanja pa sve do berbe, obavlja se i prihrana Fertinom Ca koja sadrži kalcijum, ona se primenjuje u konc. 1-2%, i njenom primenom povećavamo čvrstoću ploda, plodovi bolje podnose transport i duže se čuvaju.

Sadržaj


FOLIJARNA PRIHRANA PLODOVITOG POVRĆA
U slučaju suše ili većeg nedostatka azota može se folijarno primeniti rastvor UREE 46% N u koncentraciji 0,5-0,7%, što znači 500-700 g UREE 46% N na 100 l.
Često se pri gajenju paradajza i paprike javlja problem fiziološke neparazitske bolesti koja je uzrokovana nedostatkom kalcijuma, zato se kalcijumu pridaje maksimalna važnost pri gajenju paradajza i paprike. Simptomi nedostatka kalcijuma javljaju se kao posmeđenje ploda ili kao suva trulež vrha ploda koja se ne sme zameniti sa opržotinama od sunca koje su bele. Zato je pri njihovom gajenju od bitnog značenja primena Fertine Ca koja sprečava simptome nedostatka kalcijuma. Fertina Ca može se primeniti prskanjem lista ili zalivanjem zemljišta. Prva primena treba biti odmah posle cvetanja kad se koristi 1%-tni rastvor, a kasnije se može primeniti i koncentracija od 2%. Interval prskanja je 10-14 dana.
Primenom Fertine Ca postiže se bolja skladišna sposobnost plodova, plodovi su čvršći i otporniji su na moguća oštećenja u transportu.
Uz Fertinu Ca za povrće je namenjena i Fertina P koja uz makrohraniva osigurava i snabdevenost povrća potrebnim mikroelementima. Primenom Fertine P bolji je kvalitet plodova, veće je nakupljanje suve materije u plodovima, naročito kiselina, a poboljšava se oblik i boja ploda. Generalno povoljno deluju na snažniji, brži i zdraviji razvoj biljke.
Koncentracije za primenu Fertine P kreću se od 0,5-2%. Niže koncentracije od 0,5-1% koriste se dok su biljke još mlade i listovi slabije razvijeni ili ako se Fertina P primenjuje češće znači svake nedelje. Ali ako je razmak između prskanja 14 dana i kada je list potpuno razvijen može se koristiti i 2%-tni rastvor, posebno ako su vidljivi znaci nedostatka nekog od biljnih hranjiva.
Treba napomenuti da se Fertina P kao i Fertina Ca osim prskanjem lista i zalivanjem zemljišta može primeniti i kroz sistem za navodnjavanje.
Fertine se mogu koristiti zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja od bolesti i štetočina, prilikom folijarne primene treba utrošiti što više rastvora kako bi list i plod upili što više hranjiva i ova mera provodi se pred veče.

Sadržaj


ĐUBRENJE KORENASTOG POVRĆA


 

Ovoj grupi pripada povrće koje se gaji zbog zadebljalog korena, lista ili lisnih drški.Korenasto povrće kao što je šargarepa, peršun, celer, paštrnak, rotkvica, cvekla, keleraba i drugo nije osetljivo na hlor i izbor NPK formulacije zavisi prvenstveno od vrste zemljišta i namene gajenja.
Za korenasto povrće karakteristično je da dolaze na drugo mesto u plodoredu i najbolje uspevaju posle kultura koje su bile obilno đubrene stajskim đubrivom. Đubrenje stajskim đubrivom ili nerazgrađeni biljni ostaci mogu izazvati grananje i nepravilnost zadebljalog korena i time omogućiti napad raznim štetočinama iz zemljišta.

KELERABA, ROTKVA i ROTKVICA


Nemaju velike zahteve prema zemljištu i obradi., osim rotkvice za čiji razvoj zemljište mora biti jako usitnjeno.

Đubrenje se obavlja jednom i to pre setve. Kelerabu, rotkvu i rotkvicu ne treba prihranjivati.

Pri pripremi zemljišta za setvu dodati:
400 kg/ha NPK 7-20-30 + Fe + Zn
150-200 kg/ha Uree 46% N


ŠARGAREPA, PERŠUN, PAŠTRNAK
Uspevaju na dobro obrađenim zemljištima i đubrenje se obavlja pre setve sa 800 kg/ha NPK 7-20-30 + Fe + Zn plus 200 kg/ha UREE 46% N.

CVEKLA, REN
Cvekla se seje u jesen ili proleće direktno, a kasnije se proređuje. Pre setve ili sadnje zemljište treba biti dobro pođubreno i dobro prorahljeno na 30-40 cm dubine.

Pri pripremi zemljišta za setvu dodati:
700 kg/ha NPK 7-20-30 + Fe + Zn
100 kg/ha Uree 46% N

Prihraniti pri okopavanju sa
200 kg/ha KAN-a 27% N + 4,8 MgO

Tokom vegetacije kada se razvije dovoljno listova svo korenasto povrće može se folijarno prihranjivati rastvorom Fertine P u koncentraciji 1-2%. Broj tretiranja je 2-3 puta u intervalu 14 dana. Osim Fertinom P folijarno se može primeniti i 1,5-3,5%-tni rastvor UREE 46% N, broj tretiranja je 1-2 puta.

Sadržaj


ĐUBRENJE LISNATOG POVRĆA

Ovoj grupi pripada povrće koje se gaji zbog lista.

SPANAĆ, MATOVILAC, SALATA
U vrtu novembar je vreme direktne setve spanaća i matovilca na otvorenom prostoru ili plasteniku . Pre setve ili sađenja obavezno zemljište treba pripremiti za setvu što uključuje i đubrenje mineralnim đubrivima. Pre setve spanaća i matovilca preporučujemo đubrenje NPK formulacijama NPK 7-20-30 + Fe + Zn ili sulfatnim đubrivom NPK 5-20-30 + 26 SO3 u količini od 50-70 g/m2 plus 15-20 g/m2 UREE 46% N. Za manje površine na tržištu se mogu navedena đubriva nabaviti u malim pakovanjima od 3 kg pod nazivom FLORINI.
Treba naglasiti da se pri đubrenju spanaća prednost daje hloridnim formulacijama đubriva zbog toga jer hlor smanjuje nakupljanje nitrata u lišću i takođe spanać se lagano prihranjuje KAN-om 27% N + 4,8 MgO u količini od 10 g/m2.
Pri izboru đubriva za đubrenje zemljišta pre sađenja rasada zimske salate treba znati da je salata osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu, što kod nje može izazvati ivičnu palež lista, kasnije glavičenje i rahle glavice salate. Pa stoga treba koristiti sulfatna đubriva kao što je NPK 5-20-30 + 26 SO3 u količini od 50 g/m2 ili isto tako sulfatno đubrivo NPK 7-14-21 + 2 MgO + 18 SO3 u količini od 70 g/m2. Pred sađenje takođe treba dodati i 15-20 g/m2 UREE 46% N.
Prvo prihranjivanje salate dolazi u stadijumu 6-7 listova, kada se koristi 10 g/m2 KAN-a 27% N + 4,8 MgO, a druga prihrana je 2-3 nedelje pre berbe kada se takođe koristi 10 g/m2 KAN-a 27% N + 4,8 MgO. Znači ukupno u obe prihrane koristi se 20 g/m2 KAN-a 27% N + 4,8 MgO.

Sadržaj


ĐUBRENJE MAHUNASTOG POVRĆA


PASULJ, GRAŠAK

Grašak je biljka kratke vegetacije, zbog toga mora imati potrebna hraniva u lako pristupačnom obliku. Prinos 4,6 t/ha.
To su kulture osetljive na stajsko đubrivo i ostala organska đubriva. Pripadaju porodici leguminoza kojima je zajednička osobina da na korenu imaju simbiotske bakterije, posredstvom kojih se delmično snabdevaju N iz vazduha. Isključivo se đubre mineralnim đubrivima i samo pri pripremi zemljišta za setvu. Prihrana se ne obavlja, jer se povećava bujnost, a smanjuje cvat i plod.
Pasulj mahunar i zrnaš seju se krajem 4 meseca ili početkom maja.
Grašak-setva može započeti već u rano proleće i to čim vremenske prilike dozvoljavaju.
Pasulj mahunar i zrnaš i grašak osetljivi su na kiselu reakciju zemljišta, pa za zemljišta kiselija od pH 5 treba predvideti primenu kreča.
Osnovnu obradu najbolje je provesti kasno u jesen ili zimi, međutim obavlja se i u proleće zavisno od pretkulture. Po površini se rasipa 700 kg/ha NPK 7-14-21 + 2MgO + 18SO3 ili 500 kg/ha NPK 7-20-30 + Fe + Zn i posle toga zemljište se preore ili prekopa.
U priptemi zemljišta za setvu dodaje se 100 kg/ha Uree + 46% N, treba izbegavati preterano usitnjavanje (freziranje) jer do nicanja može nastati pokorica, što otežava nicanje i može biti uzrok neujednačenog nicanja, a zbog toga i nejednoličnog useva.

Sadržaj


ĐUBRENJE GOMOLJASTOG POVRĆA


KROMPIR

Krompir ima vrlo kratku vegetaciju 80-110 dana, pa mu u tom kratkom periodu treba osigurati dovoljnu količinu hranivih elemenata. Bez obzira na tip zemljišta na kojem se gaji krompir, uvek u đubrenje treba početi sa stajskim đubrivom, koje osim što popravlja strukturu zemljišta, povoljno deluje na mikrobiološku aktivnost u zemljištu, ujedno omogućuje i brže zagrevanje zemljišta što je bitno za brži početni razvoj biljke krompira. Stajsko đubrivo treba biti zrelo, dobro fermentirano i ono se uvek zaorava u jesensko-zimskom đubrenju u količini 20-30 t/ha, veće količine nisu potrebne jer bi se mogao narušiti odnos biljnih hraniva i stimulisati veći razvoj biljne nadzemne mase odnosno cime na račun gomolja.
Uz pretpostavku đubrenja stajskim đubrivom za optimalni prinos krompira od 25-35 t/ha treba obavezno primenjivati i mineralna NPK đubriva u kojima je naglašen sadržaj fosfora , a naročito kalijuma jer krompir zahteva dosta kalijuma. Najveći deo mineralnih đubriva unosi se u zemljište pri osnovnoj dubljoj obradi zemljišta, a preostali deo se unosi plićom obradom u pripremi zemljišta za sađenje, a tada se može primeniti po celoj površini ili u brazde, i pri tome treba paziti da đubrivo ne dođe u dodir s gomoljima.

Krompiru za optimalni prinos godišnje treba osigurati:

100-140 kg/ha azota
100-150 kg/ha fosfora
160-260 kg/ha kalijuma

To ćemo mu osigurati primenom u osnovnom đubrenju 700 kg/ha NPK 7-20-30 + Fe + Zn ili NPK 5-20-30 + 26 SO3 koji se zaoravaju, a pred sađenje se zatanjira oko 350 kg/ha NPK 15-15-15 + Fe + Zn ili 400 kg/ha NPK 13-10-12.
Krompir se u pravilu zbog kratke vegetacije ne treba prihranjivati, a u sušnijim godinama ako se primeti žutilo biljaka znači vidljivi nedostaci azota ili u godinama jačeg oštećenja lisne mase bolestima, štetočinama ili zbog nekog drugog razloga može se obaviti folijarna prihrana Fertinom P za povrće u koncentraciji 1-2% ili folijarna primena rastvora UREE u koncentraciji 2-5%.
Treba utrošiti 350-400 l tog rastvora po hektaru.

Sadržaj


ĐUBRENJE ZELJASTOG POVRĆA


KUPUS

U đubrenju kupusa razlikujemo nekoliko etapa, zavisno od unosa određene vrste hraniva, vremenu i načinu primene. Razlikujemo osnovno đubrenje pre setve odnosno sađenja te prihranu neposredno pre sađenja ili tokom vegetacije (putem lista ili zemljišta). Osnovnim đubrenjem unosimo fosfor i kalijum na dubinu rasprostranjenosti korena. I za tu namenu koriste se NPK đubriva u kojima je istaknut sadržaj fosfora, a naročito kalijuma jer njegovim nedostatkom razviće se rahle i mekane glavice koje su neprijatnog mirisa i ukusa. Kupus ima veliki potencijal rodnosti, stvara mnogo zelene mase i za njenu izgradnju troši velike količine hraniva od kojih je najvažniji azot. Potrebne količine hraniva iznose:

Azota 120-150 kg/ha
Fosfora 80-120 kg/ha
Kalijuma 160-350 kg/ha

Znači pre sađenja treba dubljom obradom uneti u zemljište 800 kg/ha NPK 7-20-30 + Fe + Zn ili 600 kg/ha NPK 8-26-26 + Fe + Zn ili 500 kg/ha NPK 6-18-36 uz 200 kg/ha Uree + 46% N. Tokom vegetacije obavlja se 1-3 prihrane s po 100 kg/ha KAN-a + 27% N + 4,8 MgO. Kupus dobro reaguje i na đubrenje organskim đubrivima pa se preporučuje i đubrenje stajskim đubrivom od 20 40 t/ha.
Treba paziti de se ne primeni prevelika količina azota jer u pojedinom periodu rasta može uzrokovati rahle glavice, unutrašnje nekroze lišća u glavici i slabiju održivost u skladištu.
Takođe se tokom vegetacije obavlja i folijarna primena tekućih đubriva, može se primeniti 1-2%-tni rastvor Fertine P za povrće, ona se koristi nekoliko puta u vegetaciji, razmak tretiranja može biti 10-14 dana. Potrebna količina je 150-300 l/ha te rastvora.
A zbog bolje čvrstoće glavica kao i bolje održivosti u skladištu dobro je primeniti i Fertinu Ca koja sadrži kalcijum, ona se koristi kao 1%-tni rastvor nekoliko puta tokom vegetacije (znači 3-5 puta).
I na kraju naglasimo da za gajenje kupusa kao i za gajenje ostalog povrća, prisutnost i dostupnost svih potrebnih hraniva je garancija kvalitetnog finalnog proizvoda.

Sadržaj

******************************************************************************************************


VOĆARSTVO
ĐUBRENJE VOĆNJAKA

U redovnom đubrenju voćnjaka razlikujemo đubrenje mladih zasada i đubrenje zasada u rodu. Za osiguranje dobre ishrane u zemljište treba uneti sva neophodna esencijalna hraniva posebno azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, sumpor, gvožđe, bor, cink, mangan, bakar, molibden i još neke korisne elemente iz zemljišta.
Usvajanje i potreba za biljnim hranivima zavisi od više faktora poput voćne vrste, starosti, rodnosti, vrste zemljišta, snabdevenosti zemljišta biljnim hranivima, klimatskim uslovima, količini i kvalitetu planiranog prinosa, te o intenzivnosti gajenja. Utvrđivanje pojedinih količina biljnih hraniva u redovnom đubrenju obavlja se pomoću hemijske analize zemljišta.
Redovno đubrenje mineralnim đubrivima dugogodišnjih zasada obavlja se dva ili tri puta godišnje. Sastoji se od osnovnog đubrenja i prihrane. U osnovnom đubrenju primenjuje se đubrivo sa manje azota, a više fosfora i kalijuma, dok prihrana stavlja naglasak na azot. Za osnovno i meliorativno (pre podizanja zasada) đubrenje koriste se NPK mineralna đubriva kao što su:

·        NPK 8-26-26

·        NPK 10-30-20

·        NPK 5-20-30 S (Florin 1)

·        NPK 7-20-30

·        NPK 8-16-24.


Izbor formulacije zavisi od srazmere i koncentraciji hraniva u zemljištu. Na zemljištima sa više od 40 mg K2O /100 g zemljišta može se primeniti MAP (NPK 12-52-0 ili NPK 13 -53 -0).
Osim azota tokom vegetacije dodaju se i sva ostala hraniva, a naročito mikroelementi neophodni u pojedinim periodima vegetacijskog ciklusa. Osnovno đubrenje vezano je uz jesenju obradu zemljišta i služi prvenstveno unošenju fosfora i kalijuma u dublje slojeve zemljišta, gde nije moguće duboko unošenje u zemljište mineralna đubriva razbacuju se pred kišu.
Uz to se dodaje i deo azota, koji služi za ishranu korena tokom zime i njegovo nakupljanje u tkivu drveta. U osnovno đubrenje spada i đubrenje organskim đubrivima, a ono se obavlja u jesen, svake treće ili četvrte godine, zajedno sa mineralnim đubrenjem.
Proletnje đubrenje ili prvo prihranjivanje azotom, obično je to UREA (Florin 7), obavlja se pre kretanja vegetacije i pre plitke obrade zemljišta. Na zatravljenim ili kamenim zemljištima razbacuje se po površini najbolje pre kiše. Drugo je prihranjivanje KAN (Florin 6) najčešće posle zametanja plodova.
U posebnim uslovima pojedinih vrsta voćaka đubrenje se obavlja prema potrebama pojedine vrste.
Tokom sušnih uslova ili usled znakova pomanjkanja hraniva neophodno je prihranjivanje putem lista.
Prihranjivanje putem lista obavlja se s Fertinama, ili ako samo dajemo azot, sa UREOM. (Florin 7) Navedenu prihranu lista možemo kombinovati sa zaštitom pa tako obavljamo dva agrotehnička zahvata istovremeno.
Koncentracija rastvora UREE (Florin 7) za voćnjake iznosi 0,5-2%, osim masline koja može da podnese i 10%-tni rastvor UREE (Florin 7). Međutim, maslina se prihranjuje s 3–5% koncentracijom UREE (Florin 7) što znači otopiti 3–5 kg UREE na 100 litara vode.

Sadržaj


ĐUBRENJE MLADIH VOĆAKA

Mladi voćnjaci su zasadi u periodu intenzivnog rasta i razvoja voćaka. To period je od sađenja voćnih sadnica pa sve dok one ne razviju osnovne skeletne grane, s obeležjem predviđenog oblika gajenja. Navedeni period kraći je kod intenzivnih nego ekstenzivnih zasada. Mlade voćke treba redovno đubriti kako bi se ubrzao rast i razvoj. Od pravilnog đubrenja najviše zavisi brzina rasta i razvoja voćaka. U prvoj i drugoj godini voćke se đubre pojedinačno. Zona đubrenja oko voćaka treba biti nešto šira od krošnje.
Prve godine, početkom vegetacije obavlja se prihranjivanje sa 0,1 kg uree ili 0,2 kg KAN-a (Florin 6) ili 0,3 kg NPK 15-15-15 (Florin 2) po stablu. Krajem maja ili početkom juna obavlja se još jedno prihranjivanje s istim vrstama i istom količinom đubriva kao kod prvog prihranjivanja.
Prve godine gajenja, u osnovnom đubrenju voćaka s gustim sklopom, đubri se po jednoj voćki s 0,15-0,20 kg s jednim od kompleksnih đubriva NPK 7-20-30, NPK 6-18-36, NPK 7-14-21S (Florin 1) ili 0,1 kg NPK 8-26-26 , NPK 10-30-20.
U drugoj godini gajenja đubrenje se obavlja u isto vreme i s istim vrstama đubriva, s tim da se količina poveća za 30 -50%.
U trećoj godini gajenja pa nadalje, đubrenje se obavlja po celoj površini voćnjaka osim kod posebnih stabala, kada se dodaje 0,2 (NPK 10-30-20)–0,45 (NPK 5-20-30 S, Florin 1) kg/stablo, dok se četvrte godine posebna stabla đubre od 0,3 (NPK 10-30-20)–0,6 (5-20-30 S, Florin 1) kg/stablo.
Vreme đubrenja i vrste đubriva iste su kao i kod đubrenja voćaka u rodu. Kod prihranjivanja mladih voćaka azotom treba nastojati da se doda veća količina đubriva voćkama koje se slabije razvijaju kako bi se voćke ujednačeno razvijale.

Sadržaj


ĐUBRENJE VOĆAKA U RODU

Redovno godišnje đubrenje voćnjaka u rodu predstavlja jednu od osnovnih agrotehničkih mera u savremenoj voćarskoj proizvodnji. Đubrenjem voćaka osigurava se redovan i visok prinos, dobar kvalitet plodova, te ravnoteža razvoja vegetativnih i generativnih organa.
U redovnom godišnjem đubrenju kod većine vrsta voćaka razlikuje se osnovno đubrenje, rano prolećno đubrenje i prihrana.
Osnovno đubrenje koja se obavlja u jesen posle berbe predstavlja unošenje kompleksnih NPK đubriva sa malo azota u odnosu na fosfor i kalijum. U osnovno đubrenje spada i đubrenje stajskim đubrivom.
U ranom prolećnom đubrenju unosi se azot, najčešće 1/3 do 1/2 ukupne potrebe godišnje količine sa jednim od azotnih đubriva (UREA, Florin 7, KAN, Florin 6) ili kompleksnim NPK sa naglašenim sadržajem azota (NPK 20-10-10, NPK 15-15-15, Florin 2). Đubrenje se obavlja prilikom prve prolećne obrade zemljišta. Tamo gde to nije moguće razbacuje se po travi ili pred kišu.
Prihrana se obavlja posle zametanja plodova krajem aprila azotnim ili NPK đubrivima sa naglašenim azotom. U slučaju da se iz bilo kog razloga osnovno đubrenje ne obavi u jesen, tada se količina biljnih hraniva predviđena za osnovno đubrenje u jesen i ona za prvo prolećno đubrenje unese u zemljište zajedno, prilikom prve prolećne obrade zemljišta (ili razbaca po površini).
Đubriva se primenjuju po celoj površini zasada. Izuzetno, u zasadima retkog sklopa ili gde se radi o pojedinačnim stablima, dodaju se u zonu oko stabala, nešto širu od krošnje.
Za visok prinos jezgričavog i koštičavog voća potrebno je dodati 90-200 kg/ha azota (N), 70-120 kg/ha fosfora (P2O5), 130-250 kg/ha kalijuma (K2O). To znači da se u osnovnom đubrenju posle berbe pođubri sa 300 - 500 kg/ha (30–50 g/m2) NPK 6-18-36 ili 400 - 600 kg/ha (40 - 60 g/m2) NPK 8-26-26 ili NPK 5-20-30 S (Florin 1) ili NPK 7-20-30. Najveća količina azota dodaje se u proleće Ureom (Florin 7) 150 -200 kg/ha (15 - 20 g/m2). Druga prihrana azotom obavlja se u aprilu KAN- om (Florin 6) u količini 150 kg/ha (15 g/m2).
Prihrana putem lista od važnosti je u određenim fenofazama voćke. Tako pre cvetanja prska se Fertinom B kao 0,5 - rastvor (1/2 litre na 100 litara vode), po potrebi (nedostatak bora) i kasnije kao 1% rastvor. Dodavanje većine mikro i makro hraniva ostvarujemo putem Fertine V koju primenjujemo kao 2% rastvor, a primenjujemo je u razmacima 10–15 dana, tokom ekstremnih suša i u kraćim vremenskim periodima. Na karbonatnim zemljištima potrebno je tokom cele godine tretirati sa rastvorom gvožđa Fertinom Fe u koncentraciji 0,3% (0,3 litre Fertine Fe na 100 litara vode). Voće koje je osetljivo na nedostatak kalcijuma, potrebno je bar 4–6 puta prskati s rastvorom kalcijuma putem Fertine Ca u koncentraciji 2% rastvora.

Sadržaj


MELIORATIVNO ĐUBRENJE VOĆNJAKA

Pod meliorativnim đubrenjem podrazumevamo unošenje osnovnih hraniva u zemljište zbog podizaja nivoa hraniva na optimum. Time se voćnjacima omogućuje dovoljno snabdevanje biljnim hranivima dugi niz godina. Od osnovnih hraniva to su fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum sumpor. Uz makrohraniva unose se i mikrohraniva . Potrebna hraniva i njihove količine utvrđuju se hemijskom analizom uzoraka zemljišta. Osim hemijskog poboljšanja zemljišta u vidu hraniva (mineralnih đubriva) potrebno je voditi računa o biološkim svojstvima i mehaničkoj građi zemljišta (mehanički sastav, struktura, specifična težina, poroznost, konzistencija zemljišta).
U svrhu poboljšanja strukture, vodnovazdušnog režima, povećane propustljivosti za vodu, vazduh i toplotu u zemljište se unosi organska materija. Kao organsku supstancu možemo koristiti stajsko đubrivo (20 - 40 t ha) ili treset 30 - 60 m3/ha. Supstrati na bazi treseta imaju brojne prednosti nad stajskim đubrivom jer lakše se doziraju obzirom na poznati sadržaj hraniva, nema štetnog ispiranja amonijaka, manja je opasnost od bolesti i štetočina.
Ukoliko je zemljište kiselo potrebno je izvesti kalcifikaciju (unošenje kalcijuma) Fertdolomitom u količini 4–6 t/ha, koju je poželjno obaviti godinu dana pre meliorativnog đubrenja zajedno sa setvom leguminoznih biljaka (zelena đubrenje).Organska i mineralna đubriva u jesen rasipaju se po površini, a zatim rigolovanjem zaoravaju na dubinu rasta korena (do 60 cm).
Za meliorativnu i osnovno đubrenje možemo koristiti visoko koncentrovane formulacije kompleksnih đubriva sa naglašenim sadržajem fosfora i kalijuma:

·        NPK 5-20-30 S

·        NPK 8-16-24

·        NPK 8-26-26

·        NPK 7-20-30

·        NPK 10-30-20

·        NPK 8-24-24+2%MgO

Sadržaj potrebnih hraniva određujemo na osnovu hemijske analize zemljišta pa se količine NPK đubriva mogu kretati u vrednosti od 1000–2500 kg po hektaru.

Sadržaj

******************************************************************************************************


VINOGRADARSTVO

MELIORATIVNO ĐUBRENJE

Pre podizanja vinograda potrebno je uzeti uzorke zemljišta za hemijsku analizu na osnovu koje se daje preporuka za đubrenje i obavlja meliorativno đubrenje. Meliorativno đubrenje je đubrenje na zalihu prilikom koje se unose u zemljište vrlo visoke količine hraniva u cilju podizanja plodnosti zemljišta i podizanja hraniva na visinu optimalne snabevenosti koja će biti na raspolaganju vinovoj lozi dugi niz godina. Pri meliorativnom đubrenju koriste se visokokoncentrovana NPK mineralna đubriva:

NPK 7-20-30 + Fe + Zn
NPK 8-26-26 + Fe + Zn
NPK 10-30-20

Mineralno se đubrivo primeni po površini i zatim se obavi rigolanje na punu dubinu rasprostiranja korena (cca 60-80 cm), to se obavlja 3-4 meseca ranije kako bi se zemljište sleglo. Posle toga neposredno pre sađenja razbaca se 30-40 t/ha zrelog stajskog đubriva i zaore na 30 cm, ako ga nema dovoljno tada se prilikom sađenja dodaje 5-7 kg po sadnoj jami. Takođe se prilikom sađenja po sadnoj jami dodaje i 80 g NPK 20-10-10 ili 70 g KAN-a. U drugoj godini mladi vinograd nije potrebno đubriti NPK đubrivima jer se koristi fosfor i kalijum iz meliorativnog đubrenja. U trećoj godini kada vinograd donosi prvi rod počinje se s redovnim đubrenjem s tim da se koriste manje količine đubriva jer su i prinosi manji. U jesen posle berbe primenjuje se oko 260 kg/ha NPK 7-20-30 + Fe + Zn, rano u proleće 70 kg/ha UREE 46% N (mart) i u maj se obavi prihrana s 40 kg/ha KAN-a 27% N.

Sadržaj


ĐUBRENJE VINOGRADA U RODNOSTI

Redovnim đubrenjem unose se u zemljište hraniva koje je vinova loza iznela prinosom, a i stvaraju se zalihe svih onih hraniva koji nedostaju u zemljištu da bi se osigurao redovan prinos dobrog kvaliteta. Pod pojmom redovnog đubrenja vinograda podrazumeva se osnovno jesenje đubrenje kompleksnim NPK đubrivima u kojima je naglašen sadržaj fosfora i kalijuma, zatim prolećna prihrana s NPK đubrivima koja sadrže više azota, a manje fosfora i kalijuma (NPK 20-10-10, NPK 15-15-15), te prihrana vinove loze azotnim đubrivima (UREA ili KAN). Važnost osnovnog đubrenja je u tome što se jedino tada fosfor i kalijum unose u dublje slojeve zemljišta i na taj način približe što više korenovom sistemu. Najbolje ga je obaviti odmah posle berbe i ono bi trebalo biti neizostavna agrotehnička mera svih vinogradara. Računa se da za rod od 10 tona grožđa po hektaru na zemljištima siromašnim fosforom i kalijumom treba đubrenjem dodati godišnje 100-120 kg/ha azota, 50-80 kg/ha fosfora i 85-150 kg/ha kalijuma.
Za osnovno jesenje đubrenje vinograda najpogodnije su sledeće formulacije NPK đubriva:

NPK 7-14-21 + 2 5 SO3
NPK 5-20-30 + 26 SO3
NPK 7-20-30 + Fe + Zn

u ovim je formulacijama naglašen sadržaj fosfora i kalijuma, a odnos hraniva (1:2:3) odgovara potrebama vinove loze. Formulacije NPK 7-14-21 + 2 5 SO3 i NPK 5-20-30 + 26 SO3 sadrže kalijum u sulfatnom obliku, a sumpor kao biogeni elemenat povećava nakupljanje suve materije.Te sulfatne formulacije znatno su povoljnije za primenu na karbonatnim i krečnim zemljištima koja imaju visok pH, jer će sumpror iz đubriva delovati na sniženje pH.

Preporuka đubrenja za prosečnu visinu roda grožđa od 10 t/ha:

NPK đubrivo

g/m2

kg/ha

7-14-21 + 2 MgO + 18 SO3

70

700

5-20-30 + 26 SO3

50

500

7-20-30 + Fe + Zn

50

500

 

Ovim količinama podmiruju se celokupne godišnje godišnje potrebe vinove loze za fosforom i kalijumom, a male količine azota koje se unesu jesnjim đubrenjem vinova loza će iskoristiti za rast i razvoj korena u zimskom periodu. U jesen nije preporučljivo obilno đubriti azotom jer se produžuje vegetacija pa postoji opasnost od izmrzavanja loze. Osim toga može doći do ispiranja većih količina azota iz zemljišta što nije poželjno iz ekoloških razloga. Opasnosti od ispiranja fosfora i kalijuma nema jer je njihova pokretljivost u zemljištu vrlo slaba, a i vežu se na čestice zemljišta. Istraživanja su pokazala da se fosfor i kalijum godišnje premeštaju svega 1 do 2 cm u dubinu. Posle rasipanja đubriva po zemljištu preporučuje se đubrivo uneti u zemljište oranjem ili ručno motikom, tako da efekat đubrenja bude što veći, a gubici hraniva što manji. Vinogradi koji su zatravljeni đubre se u prvim godinama nešto većim količinama (do 30%) mineralnih đubriva, tako da ima dovoljno hraniva i za lozu i za travnati pokrov.
Kalijum je vinovoj lozi najpotrebniji u fazi cvetanja i u fenofazi šare. Vinova loza se i tretira kao kalijumova biljka koja kao i sve biljke koje proizvode skrob ili šećer traži i zahteva mnogo kalijuma. Najviše ga usvoji od početka vegetacije do cvetanja i od šare do dozrevanja. On utiče na povećanje količine šećera u grožđu, povoljno utiče na povećanje otpornosti vinove loze na bolesti i niske zimske temperature. Dobra snabdevenost biljaka kalijumom povećava obrastanje korena apsorpcijskim žilicama, tako da je i sposobnost korena za usvajanjem vode i u njoj otopljenih hraniva veća, a time i veća otpornost biljaka na sušu. Usled nedostatka kalijuma grožđe je slabijeg kvaliteta, količina šećera je manja, osetljivije je na botritis odnosno sivu plesan, porast mladica je slab i usporen, a lišće se po rubovima suši i uvija prema dole.
Na mnogim vinogradarskim zemljištima često se javlja nedostatak fosfora, naročito na tipu zemljišta pseudoglej, gde je fosfor zbog kiselosti fiksiran. Na takvim zemljištima prvo treba rešiti problem kiselosti primenom Fertdolomita (kalcijum-magnezijum karbonat) u količini 3 t/ha zavisno o kiselosti može i više. U slučaju nedostatka fosfora smanjuje se prirod i kvalitet grožđa, u proleće kasni vegetacija i kasnije je dozrevanje grožđa.

Sadržaj


PRIHRANA VINOVE LOZE

Prihrana vinove loze azotnim đubrivom UREA obavlja se rano u proleće kod prve obrade zemljišta jer će najveći deo azota vinova loza iskoristi do cvetanja. Preporučuje se dodati, uvažavajući količinu azota doda u pri jesenjem đubrenju, 150-170 kg/ha ili 15-17 g/m2 UREE 46% N, odnosno 100 kg/ha ili 10 g/m2 KAN-a 27% N. Prihrana se obavlja u dva obroka, i to početkom vegetacije i posle cvetanja. Uloga azota je u vegetativnom porastu i povećanju lisne površine, no ne smemo preterati jer prekomerna količina azota pogotovo bez osnovnog jesenjeg đubrenja izaziva osipanje cvetova, pojavu rehuljavosti grožđa te slabo dozrevanje grožđa i rozgve. Vina dobivena s zemljišta koja su bogata azotom su slabijeg kvaliteta, imaju slabije izraženu aromu, teže se bistre, stabiliziraju i čuvaju.
Uz redovito jesenje đubrenje mineralnim đubrivima, vinograde treba svake treće do četvrte godine đubriti zrelim stajskim đubrivom u količini od 30-40 t/ha ili 3-4 kg/m2. Primenom stajskog đubriva obogaćuje se zemljište organskom tvari, popravljaju se odnosi vode i vazduha u zemljištu, mikrobiološka aktivnost u zemljištu, a time i celokupna plodnost zemljišta. Stajsko đubrivo je najbolje uneti u zemljište u jesen odmah posle berbe.


FOLIJARNA PRIHRANA VINOVE LOZE

Prihrana vinove loze putem lista obavlja se tekućim mineralnim đubrivima FERTINAMA. U svom proizvodnom programu Petrokemija za vinovu lozu nudi Fertinu G, Fertinu B i Fertinu Fe. Ona su isključivo namenjena za dopunsku lisnu ishranu vinove loze makro i mikrohranivima i to ponajpre hranivima kao što je magnezijum (Mg), bor (B) i gvožđe (Fe) čiji se nedostatak često i javlja na vinogradarskim zemljištima.
Fertina B je azotno-borni rastvor koji se primenjuje neposredno pre cvetanja u koncentraciji 0,5-1%. Primenom Fertine B u ovom periodu omogućujemo vinovoj lozi sigurnije cvetanje i oplodnju jer bor povećava klijavost i vitalnost polenovih zrnaca, a i kasnije primene bora povoljno djeluju na razvoj zametnutih bobica.
Fertina G koja uz makrohraniva azot i kalijum, sadrži i magnezijum, bor i gvožđe može se početi primenjivati već u periodu razvoja mladica u koncentraciji 1%. Drugo tretiranje obavlja se pre cvetanja, a posle cvetanja koristi se u koncentraciji 2% svakih 14 dana sve do kraja jula kada se prestaje sa svim prihranama.
Ukoliko je vinova loza posađena na zemljištu koje ima veći sadržaj karbonata, na listovima će se pojaviti žućenje ili tipična hloroza koja je uzrokovana nedostatkom gvožđa (Fe). U takvim nasadima vinove loze treba pre cvetanja primeniti Fertinu Fe koja sadrži gvožđe u koncentraciji 0,2-0,3% (200-300 ml na 100 l vode).
Prednost tekućih đubriva odnosno prihrane vinove loze Fertinama putem lista je u tome što se i malim količinama hraniva održava ishranjenost vinograda, posebno ako nastupi duži sušniji period, kada su znatno smanjena usvajanja hraniva iz zemljišta. Fertine se mogu primeniti same ili zajedno sa zaštitnim sredstvima u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima kako ne bi došlo do pojave ožegotina na listu.
Primenom svih navedenih FERTINA omogućujemo zdrav rast i razvoj vinove loze, veću otpornost na sušu i bolesti, te bolji kvalitet i više prinose uz preduslov da je zemljište dobro snabdeveno ostalim biogenim elemntima.

Sadržaj

******************************************************************************************************


MASLINARSTVO

JESENSKO I MELIORATIVNO ĐUBRENJE MASLINIKA

Od sredine avgusta do sredine novembra vreme je osnovnog đubrenja u maslinicima kao i meliorativnog pred podizanje novog maslinika. Osnovnim đubrenjem unosimo hraniva potrebna za sledeću vegetacijsku godinu. Meliorativnim đubrenjem za duži vremenski period podižemo hraniva na optimalnu razinu snabdevenosti. Uglavnom to su slabo pokretna hraniva poput fosfora, kalijuma i kalcijuma. Fosfor i kalijum unosimo s visoko koncentriranim NPK đubrivima. Formulaciju navedenog đubriva prilagođavamo tipu zemljišta. Na crvenicama i smeđim karbonatnim zemljištima poželjna su NPK đubriva s naglašenom koncentracijom fosfora poput NPK 10-30-20 ili NPK 8-26-26. Na alkalnim zemljištima poput rendzina na flišu (u narodu zvana: bela zemlja, belica, sivica), siliko karbonatnih koriste se NPK đubriva s razmerom 1:2:3 kao što su NPK 5-20-30 S, NPK 7-14-21 S ili NPK 7-20-30. Dosadašnja istraživanja pokazala su optimalni efekat pri 100–120 kg/ha fosfora (P2O5) i 140–170 kg/ha kalijuma (K2O). Na crvenicama koje su srednje do optimalno snabdevene kalijumom, a siromašne fosforom, osnovnim đubrenjem tako se unosi 330 kg/ha (33 g/m2) NPK 10-30-20 ili 385 kg/ha (38,5 g/m2) NPK 8-26-26. Osim fosfora i kalijuma na crvenicama je neophodno uneti i kalcijum, hranivo vrlo bitno za kvalitetu i svežinu plodova u količini 1 - 2 t/ha (100 - 200 g/m2) u crvenici do 5 do 10 t/ha (500–1000 g/m2).
Navedene količine NPK i Fertdolomita proračunate su za zemljišta bez skeleta. Ukoliko je skelet prisutan količina mineralnih đubriva smanjuje se zavisno o postotku skeleta ili se đubri u nekoliko obroka.
Prilikom meliorativnog đubrenja pre podizanja maslinika gde je moguće, unose se visoke količine đubriva. Na crvenicama s dubinom većom od 60 cm unosi se 1300 -1500 kg/ha NPK 10-30-20 ili NPK 8-26-26. Na rendzinama i ostalim izrazito alkalnim zemljištima unosi se 2000–2300 kg/ha NPK 5-20-30 S (NPK 7-20-30 S) ili 2300–2800 kg/ha NPK 7-14-21 S.
Tamo gde nije moguće obaviti meliorativno đubrenje cele površine putem zaoravanja, obavlja se đubrenje u sadne jame.
To znači da se na površini budućeg maslinika otvaraju otvori (jame) čija površina zemljišta iznosi 80–120 cm širine i 60–80 cm dubine. Kod crvenica, potrebne količine po sadnoj jami volumena 1 m3, iznose 1,3–1,5 kg NPK 10-30-20 ili NPK 8-26-26, dok kod alkalnih zemljišta 2-2,3 kg NPK 5-20-30 ili NPK 7-20-30. Ukoliko je izostalo jesenje đubrenje, đubri se rano u proleće.

Sadržaj


PRIHRANA MASLINE

Posle obavljene osnovnog đubrenja s NPK formulacijama (Florin 1, Florin 5) i UREOM (Florin 7), sledi drugo đubrenje azotnim đubrivima u zemljište. Osim azotnih đubriva dodaju se hraniva koja su u manjku usled nedostatka, vezanja ili antagonizma (ioni jednog hraniva onemogućuju primanje drugog) u zemljištu poput kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, gvožđa, bora, i nekih drugih mikroelemenata.
Početkom aprila sledi druga azotna prihrana KAN- om (Fertina-KAN, Florin 6) u količini 15–20 grama/m2 odnosno 150–200 kg/ha. Kod mineralnog đubrenja posebnih stabala masline đubri se površina koja je za 1/3 veća od širine krošnje. Sredinom aprila obavlja se prihrana putem lista s hranjivim rastvorima mikro i makro hraniva poput Fertine V u 2% rastvoru (2 litre Fertine V/100 litara vode). Na izrazito karbonatnim (i dolomitnim) zemljištima primenjuje se gvožđani rastvor ili Fertina Fe u koncentraciji 0.3–0.5% (0.3-0.5 l/100 litara vode) i rastvor bora - Fertina B u koncentraciji 1% (1 litra na 100 litara vode).
Pre cvetanja potrebno je snabdeti maslinu svim elementima, ali naglasak se stavlja na mikroelement bor kao i kalcijum (na crvenici). Navedena hraniva imaju bitnu ulogu na oplodnju odnosno zametanje plodova masline, određujući tako sveukupni prinos. Zastupljenost kalcijuma na karbonatnim zemljištima je u suvišku, ali je zato nedostatak bora vrlo čest. Ponegde to može poprimiti i veće razmere indikovano hlorozom lista. Nedostatak kalcijuma vezan je uz tipične crvenice pa ga tamo treba unositi u zemljište (Fertdolomit) ili primenjivati putem lista i ploda putem Fertine Ca u koncentraciji 1–2% rastvora.
Krajem aprila ili početkom maja odnosno 10–14 dana pre cvetanja obvezno se prska s đubrivima na bazi mikroelementa bora. Na taj način stimuliše se oplodnja i zametanje većeg broja plodova koji osiguravaju veći prinos. Primenjuje se kao 1% Fertina B (1 litra Fertine B na 100 litara vode). Dve nedelje posle oplodnje može se ponoviti prskanje Fertinom B u istoj koncentraciji. Na karbonatnim zemljištima obavlja se prskanje sa gvožđanim rastvorima radi suzbijanja hloroze u koncentraciji 0.3–0.5% rastvora (0.3–0.5 litre Fertine Fe na 100 litara vode), dok na crvenicama osim bora primenjuje se i kalcijum putem Fertine Ca u 1–2% rastvora. Fertina V u 2% i Fertina B u 1% rastvoru mogu se primeniti sa 5% UREOM (Florin 7, Fertina–UREA) radi pojačanog efekta prihrane.
Tokom juna potrebno je zametnute plodove masline održati dodavanjem hranjivih rastvor putem lista i ploda jer izuzetno sušan period može prouzrokovati sušenje i opadanje većine plodova. Ovaj period je izuzetno bitan u cilju snabdevanja svim hranivima koja imaju direktan uticaj na kasniji randman ulja. To obavljamo prskanjem s 2% rastvorom Fertine V (2 litre Fertine V u 100 litara vode) koja sadrži većinu makro (azot, fosfor, kalijum) i mikro hraniva (bor, bakar, cink, mangan). Fertinu V možemo zajedno primenjivati s 5% rastvorom UREE kao i zaštitnim sredstvima (osim onih koja sadrže bakar).
Na karbonatnim zemljištima za ublažavanje ili sprečavanje gvožđane hloroze koristimo Fertinu Fe u koncentraciji 0.3–0.5% (0.3–0.5 l /100 l vode) barem jednom u 14 dana.
Na crvenicama prska se s Fertinom Ca radi poboljšanja kvaliteta mesa ploda masline u koncentraciji 1.5–2% rastvora (1.5–2 litre Fertine Ca /100 litara vode).

Sadržaj